Taмо, иза херојства и витештва, ратничких мука и славног страдања, иза победа и ловора, у сенци дивова, остала је – Она.

Лишена јуриша на непријатељски ров, ускраћена за јуначка дела у борбеном поретку, груди без ордења и медаља, загледана тек у стопу следећег дана – и Она је рат ратовала.

Истрајала, све претрпела, силом савијана, бременом повијана – дочекала је славни дан победе.

А већ сутрадан, опет погачу умесила, ручак зготовила, децу намирила и у башту с мотиком отишла.

Ратници су се вратили као хероји, а Она је наставила да развија коре, плете чарапе и успављује у колевци, да би ујутру будила – не помињући ни своју љуту борбу ни величанствену победу.

Ово је књига о Њој.

А о тој књизи је уредник, Стана Шехалић, рекла следеће:

Сузом разгаљена „Тестија Косаре Павловић“

Тамо, одакле почињу чекања, настаје прича о њој – невидљивој, скоро безименој српској жени без чије би мудрости и храбрости, доброте и љубави, верности и пожртвованости, моралности и осећајности, било много мање мушког јунаштва, снаге и поноса – у животу и књижевности.

Сложена у привидној једноставности, Косара је метафора женске величине у сваком погледу: чврста у уверењима и ставовима, трпељива, постојана у невољи, јасно разликује обавезу стварности од пустих снова, и само понекад себи допусти луксуз жала за недоживљеним. Под налетом великих историјских догађаја, она се одриче личних потреба и налази упориште у својој породици.
Косарина прича није само историјски (ауто)портрет жене једног доба.

То је лекција о лепоти несебичног давања које је савремени вредносни систем потиснуо. Лекција коју смо, загледани у сопствена огледала, прескочили. И можда, управо због тога, остали ускраћени за осећај задовољства и среће који је она баш ту налазила.